Duše Sveti, siđi!
Siđi u naša srca. U naše dane.
Ukorijeni svoju nadu u naša srca, da u njima dozori i dobar rod donese.
Pouči nas, Duše Sveti, našem srcu!
Posvijesti nam zbog čega nam je darovano.
Pokreni ga.
Prožmi ga svojom jasnoćom i snagom.
Ne dopusti nam da živimo tinjajuće Evanđelje.
Ohrabri nas da se ne trudimo poštedjeti njegove zahtjevnosti, nego da ga žarimo.
Da evanđeoski žar bude istina o nama.
I povrh svega, ne dopusti nam da se uskratimo ljubavi.
Siđi, poruši naše sigurnosti.
Budi s nama da vode žive ne svedemo na vode ustajale.
Posluži se s nama i povedi u srce života da ne živimo na odstojanju od povjerenih nam talenata.
Na odstojanju od tvojh nadahnuća.
Obnovi nas, Duše Sveti!
Iznova nas rodi.
Oživi u nama sve što je zamrlo da život proživimo kao odziv. I usklik.
Rastereti nas ustrašenosti i mlakosti, koje nazivamo razboritošću, i prožmi evanđeoskom ludošću.
Nismo u život pozvani da budemo čuvari zamrlog pepela.
Osmjeli nas da budemo zauzeti poslužitelji tvoga ognja.
Budi vatra u nama, Duše Sveti!
Duše Sveti, dođi!
Oživi nas!
Stjepan Lice
Photo by Guillaume de Germain on Unsplash
