Jedno od najčešćih pitanja koje nas ljudi pitaju kada nas upoznaju je: Kako se zove tvoj red i zašto si baš taj odabrala? Dio odgovora mogu dati na ovo pitanje. „Kako samo dio?“ – pitat ćeš me. Gospodin sam zna odgovor. Njemu pripada znanje i stoga Ga i sama često molim da mi otkrije „Gospodine, zašto ja i zašto u Družbi sestara Službenica Milosrđa?“.
Kao što mnoge priče imaju početak, tako ima i ova naša, Njegova – još davno prije nego li sam i pomislila biti časna sestra. Na jednom putovanju upoznala sam sestre Službenice Milosrđa – Ančele i ono što me na prvu privuklo bilo je njihovo zajedništvo. O njima nisam znala ništa, nisam znala tko su, po čemu se razlikuju od drugih časnih, a još manje tko je njihova utemeljiteljica. „Časne – časne“ – mislila sam. No, bilo je tu nešto drugačije. Nešto zbog čega ih nisam mogla prestati promatrati, nešto što me silno privlačilo. Bile su jedno i zračile su Jednoga. Tek kasnije, upoznavši sestre, karizmu i lik sv. Marije Krucifikse Di Rosa shvatila sam da je to zajedništvo bilo utjelovljenje posljednjih riječi koje je sv. Majka uputila svojim Ančelama: „Sestre, ljubite se najprije među sobom, a onda ljubite jadne bolesnike… Sve činite samo, samo za Njega“. I to je na meni ostavilo duboki dojam.
Nedugo nakon te prve spoznaje dogodio se drugi „klik“. „Naša Družba spoj je akcije i kontemplacije“ – reče mi jedna sestra. „Aha! To je ono što želim!“ – pomislila sam u sebi. Od tada učim biti aktivna u kontemplaciji i kontemplativna u akciji. „Što to znači?“ – pitaš se. Odgovor ću morati dati neki drugi put. Za mene, tog trenutka to bijaše dosta. Bez objašnjenja. Samo jedna rečenica koja je odzvonila i koja je tražila da joj otkrijem značenje.
„Naši dani protkani su molitvom. Osim liturgijske molitve časoslova, svaki dan imamo barem sat vremena razmatranje, zajednički molimo krunicu, te u svim kućama u kojima je to moguće imamo svakodnevno klanjanje“ – nastavila je sestra. I eto za mene još jednog „aha“ trenutka. „A karizma? Koja je vaša karizma?“ upitala sam u zanosu otkrivanja i zabrinuta da te časne samo mole. „Milosrdna ljubav“ – odgovori mi sestra. Sve u meni željelo je znati što to znači, no tad nije bilo vrijeme za odgovor… S vremenom, otkrivanje odgovora na pitanje „Zašto baš ta družba?“ postaje sve bogatije, no sada željela bih podijeliti još samo jedan važan trenutak tih prvih upoznavanja sa sestrama iz kojih i danas crpim odgovor na pitanje „zašto?“. Sestra mi je jednog dana pričala o njihovoj utemeljiteljici, o ženi koju danas i ja zovem „Naša sv. Majka“. Fascinirala me ta meni nepoznata svetica koja je živjela duboki molitveni život, a istovremeno bila svima blizu. Silno je voljela Boga, a radi Njega voljela je svakog čovjeka. Prolazila je mistične trenutke, teška nutarnja stanja, a na vani – ništa se nije vidjelo. Oduševila me njena skrovita patnja i višesatna dnevna molitva iz koje je proizlazio apostolat u kojem nitko nije izostavljen: „Ni jedno djelo milosrđa neće im biti strano“ – govorila je o svojim Ančelama. Sestrama je neprestano ponavljala „Naša Družba ima samo jedan cilj – slavu Božju i ništa drugo!“. Toga dana, privukao me žar i ljubav s kojima je ta sestra govorila o sv. Majci. Privukao me njen lik i jedva sam čekala čuti još o njoj. Danas, raduje me reći da je upravo ona „moja sveta Majka“ i da je ona jedan od razloga „zašto baš ova družba“.
AdC
Više o Službenicama Milosrđa možete pronaći društvenim mrežama:
Web: https://sm-provincijalat.hr/
Facebook: https://www.facebook.com/SluzbeniceM
Instagram: sluzbenice_milosrda
